Ideje bez razrade su samo snovi

Intervju: Aleksandra Vladisavljević, poslovna konsultantkinja

Poslovna konsultantkinja i vlasnica preduzeća „Bizz“ Aleksandra Vladisavljević poslednjih devet godina se bavi razvojem poslovanja i preduzetništva u Srbiji, a specijalno za sajt „ONAsnaživanja“ otkrila je za vas neke od prepreka sa kojima se žene preduzetnice suočavaju, kao i kolika je važnost motivacije za pokretanje sopstvenog biznisa i izrade dobrog biznis plana.

Aktivno je učestovala u realizaciji projekta „ONAsnaživanje“, prvo kao trenerica višemesečnog programa “Od ideje do svog posla“, a potom i kao konsultantkinja na izradi i realizaciji biznis plana „Dobre bašte“. U razgovoru sa nama otkrila nam je i sa kakvim se sve izazovima suočavala tokom rada na ovom projektu.

Kako izgleda razvojni put od ideje do poslovne prilike?

Sam put od ideje i do konkretne poslovne prilike je razrada te ideje kao i neka vrsta provere u konkretnom lokalnom okruženju gde planiramo da radimo.

Do poslovnih ideja dolazimo na različite načine. Nešto već postoji na tržištu ali mi želimo to drugačije i/ili bolje. Nešto postoji, ali ne i na našem tržištu pa vidimo priliku da to ponudimo. Imamo ideju za unapređenje proizvoda i/ili usluge, ili nov proizvod/uslugu – inoviramo. Ili, nešto znamo da radimo pa su nam sopstvena znanja i veštine kao izvor poslovne ideje.

Ima puno dobrih ideja, ali dobra ideja ne mora da bude i dobra poslovna ideja. Biznis planiranje nam omogućava da svaku ideju proverimo i razradimo na način da možemo da zaključimo da li je i dobra poslovna prilika.

Zašto nam je potreban biznis plan?

Biznis plan je pre svega potreban – kako bismo detaljno razradili poslovnu ideju. Ideje bez razrade su samo snovi. Dodatno, bolje da naša ideja „propadne na papiru“ nego kasnije u praksi kada smo već uložili energiju i resurse. Nije svaka ideja i dobra poslovna prilika i odgovor nam na to pitanje daje upravo proces biznis planiranja.

Sam proces izrade biznis plana važniji je od samog dokumenta koji nastaje kao rezultat. Odgovarajući na konkretna pitanja koja se u samoj razradi od vas traže (na primer zašto mislite da je ideja dobra i da ćete uspeti, šta i kako ćete proizvoditi ili koju uslugu pružati, gde ćete i kako organizovati vaš posao, gde ćete i kome prodavati, šta vam je sve potrebno za pokretanje tog posla, gde ćete to pronaći) vi zapravo i sebe preispitujete – da li je to zaista ono što želite? Ovo pitanje je možda i najvažnije – pošto započinjanje i vođenje nekog biznisa, pa i onog najmanjeg traži da mu se posvetite. Entuzijazam i želja da ostvarite cilj nekada će vam biti ono što vas gura napred i pomaže da prevaziđete prepreke kojih uvek ima. Stoga proces izrade biznis plana shvatite kao proces u kojem donosite važne odluke. Na kraju, odluka može biti da neki posao započnete ili da od svega odustanete. I jedna i druga odluka su ispravne. Važno je da znate na osnovu čega ste odlučili/le. U praksi se pokazalo da je za ovaj proces potrebno neko vreme – idealno do četiri meseca jer vam daje priliku da prikupite realne informacije u vezi posla koji pokrećete, da o svemu dobro razmislite kao i da tragajući za odgovorima dodatno „utegenete“ i razradite vašu ideju na način da taj posao može da uspe. Mada naravno nije dobro ni da planirate godinama. ( osmeh)

Mislim da ne moram da komentarišem šta mislim o biznis planiranju od dva dana a koje je prilično učestala praksa u Srbiji.

Na koja pitanja u procesu biznis planiranja tražimo odgovore?

Koja je naša poslovna ideja i zašto mislimo da ćemo uspeti? Koji su naši poslovni i drugi ciljevi? Koji će biti naš proizvod ili usluga? Kako izgleda proces proizvodnje/pružanja usluge? Koju tehnologiju ćemo koristiti? Informacije o tržištu, potražnji i ponudi a u vezi sa onim što je naša poslovna ideja? Gde ćemo prodavati i kome i kako ćemo stići do kupaca? Kako ćemo promovisati naš proizvod? Koji su nam sve resursi potrebni i gde ćemo ih naći? Ko će sve još raditi pored nas i kako ćemo organizovati proizvodnju, prodaju, promociju? Koje sve troškove ćemo imati za pokretanje i vođenje tog posla a koliki će nam tačno biti prihodi? Kolika će biti naša zarada?

Šta je potrebno da se napravi dobar biznis plan? Postoji li “recept” za uspeh?

Uključite se. Mislite. To je na kraju možda vaš budući posao.
Prikupljajte informacije od onih koji su već u sličnom poslu, pričajte sa potencijalnim kupcima. Potražite pomoć onih koji će vam postavljati ključna pitanja. Mogu vam stručnjaci napisati biznis plan (tehnički) ali vi morate da mu date srce. Zato verujem u biznis plan na salveti gde je jasno postavljena i glava i rep i gde vam je jasno zašto ste nešto na konkretan način definisali. Posle sve to može da se razrađuje i “finim sitnim vezom” unosi u različite tehničke forme za pisanje biznis plana.

Osim ove osnovne razrade najvažnije su finansijske projekcije koje moraju biti realno postavljene. Koji su stvarni troškovi, koliko vas košta da proizvedete, distribuirate i prodate vaš proizvod? Kada će stići novac od prodaje? Kako ćete isfinansirati poslovanje pre nego naplatite? Da li ćete pokriti sve troškove i ostvariti zaradu? Da li ste na kraju zadovoljni onim što vam taj posao donosi finansijski ili tu energiju, vreme i resurse možete da uložite na nešto drugo.

Koje su najčešće prepreke na koje nailazimo pri realizaciji biznis plana i kako ih prevazići?

Ima puno prepreka, a 90% njih je rezultat nedovoljne razrade u procesu biznis planiranja. Može se često čuti – biznis plan je jedno a implementacija drugo. Onaj ko tako razmišlja već ima jednu ozbiljnu prepreku – sebe. S druge strane realnost je takva da često neki posao odlučimo da započnemo pa tek onda radimo biznis plan umesto da nam biznis plan bude put koji će nam dati odgovor da li da to uopšte radimo, i koji način ima najveće šanse za uspeh. Od svih prepreka u praksi najveća je ona vezana za finasnije. Nerealna procena troškova, kao i brzina prodaje i naplate. Svi misle da će njihov proizvod biti nešto što će svi odmah krenuti da kupuju. To se dešava, ali ne tako često. Kupci imaju svoje navike, a one se lako ne menjaju.

Iz iskustva, za pokretanje posla računajte da vam je pored inicijalne investicije potrebno da imate operativna sredstva za prvih šest meseci poslovanja. Zašto? Zato što čim počnete da radite imate troškove, a do prihoda treba stići (proizvesti, prodati i naplatiti). Za to je potrebno vreme.

Čime biste motivisali potencijalne preduzetnice/ke da se odluče na pokretanje sopstvenog biznisa?

Ne sedite na svojim snovima nego radite na realizaciji. Imate ovaj jedan život i od njega pokušajte nešto da napravite.

Kako izgleda planiranje socijalnog biznisa? Koje su razlike u planiranju razvoja „običnog“ i socijalnog preduzeća?

Proces bi trebalo da izgleda isto. Za socijalni biznis je izuzetno važno da bude samoodrživ odnosno dobra poslovna prilika kroz koju možemo da pokrijemo troškove i ostvarimo zaradu. Na kraju imamo i društveni cilj u koji želimo da uložimo pa pored logičnog daljeg ulaganja u razvoj socijalnog biznisa koje je obavezno imamo i odgovornost prema zajednici ili nekoj grupi zbog koje smo se osnovali. U naš biznis ugrađujemo i te ciljeve i ti ciljevi postaju sastavni deo našeg posla, a posebno komunikacije, načina rada i organizacione strukture.

Radili ste biznis plan za razvoj „Dobre bašte“. Kako je izgledao proces planiranja i čime ste se vodili pri izradi ovog biznis plana?

To je posebno iskustvo gde je u okviru unapred zadatog okvira trebalo razraditi detalje. Radite na biznis planu za biznis koji ne pokrećete vi, a nema jedne ili više osoba koje ga pokreću pa da u interakciji sa tom osobom/osobama nastanu konkretna rešenja za koja se preuzima odgovornost, već ima više institucionalih aktera koji su uključeni, a ovo im je dodatni a ne primarni posao. Rukovodila sam se najviše realnošću konteksta u kojem se pokrenuta „Dobra bašta“ (u okviru Sigurne kuće u Somboru), gde jedan poslovni subjekt treba „da stigne“ u okruženje javnog sektora koji potpuno drugačije funkcioniše, i da u tom okruženju posluje u sinergiji, ali samostalno. Otuda odluke da „Dobra bašta“ bude samostalno pravno lice kako bi nesmetano mogla da posluje na tržištu. Sama razrade ideje – pokretanje socijalnog biznisa sa idejom da se pomogne ekonomsko osnaživanje žena sa iskustvom nasilja (edukativno proizvodni centar za plasteničku proizvodnju organskog povrća) je postepeno rasla i na papiru i u praksi. Nekada mi se čini da je koncept koji smo na kraju razradili i ponudili kao odgovor – šta je „Dobra bašta“ i kako će se razvijati – previše drugačiji za jedno rigidno institucionalno okruženje nenaviknuto na participaciju, transparentnost i preduzetničku inicijativu. Sloboda delovanja ne isključuje pravila. Ovde se teze često zamenjuju.

Kako je izgledao vaš angažman na projektu „ONAsnaživanje“?

Ja sam imala dva ključna zadataka. Planiranje i sprovođenje trening programa „Od ideje do svog posla“ (poslovno planiranje) za grupu žena iz mesta u okolini Sombora. Program „Od ideje do svog posla“ radila sam sa koleginicom Anom Stanić. Moj drugi zadatak je bio da radim na razvoju biznis plana „Dobre bašte“, kao i da u realizaiciji biznis plana podržim tim „Dobre Bašte“ od planiranja proizvodnje do organizacije prodaje, ali i unutrašnjih sistema za praćenje poslovanja. Edukaciju, stručnu podršku i savetovanje oko same proizvodnje pružala je prof dr emeritus Branka Lazić, pa mogu da kažem da smo mi bile tim koji je pratio i pomagao ceo taj proces. Tu su naravno bili u različitim segmentima i drugi/e saradnici/ce.

Poznato je da održavate treninge i radionice za buduće preduzetnike/ce? Šta je to što se može čuti, videti i naučiti na ovim treninzima?

Ono što program koji smo razvile za preduzetnike/ce Od ideje do svog posla nudi, kao i neke druge obuke koje radim (Pametan rast) je zapravo proces u kojem se nude konkretna praktična biznis znanja učesnicima/cama, a naročito se podstiču da misle na biznis način o različitim segmentima poslovanja i da tu ideju na kojoj sede razrade na način da je realizacija moguća. Velika mi je radost kada vidim kako kroz proces promišljanja učesnici/ce počinju da prepoznaju svoja znanja i iskustva, a koja sada mogu da stave u funkciju sopstvenog ekonomskog osnaživanja i da donesu neke odluke za sebe. Od svih učesnika/ca učim puno. Pre svega o specifičnostima različitih sektora, proizvodnje itd. Naša zemlja ima puno preduzetničkog potencijala koji nije prepoznat niti se adekvatno podržava. Poruke koje se šalju kada je ekonomija u pitanju je da mora da se pojavi neka sedma sila i spasi stvar. Preduzetništvo je upravo suprotno od toga. Želim da verujem da će se to konačno prepoznati.

Kako je izgledao trening „Od ideje do svog posla“, koji ste za polaznice održali u okviru projekta? Koja znanja su stekle na ovom treningu i kako ih mogu primeniti?

Program Od ideje do svog posla kombinovao trening, mentorstvo i konsalting. Sastojao se od procesa selekcije za program, zatim od 3 dvodnevne radionice posle kojih su učesnice imale dve nedelje za domaći zadatak, i dodatne konsultacije. Time su na svaku sledeću radionicu dolazile sa „razrađenijom idejom“ da bi na kraju imale sve segmente razrađene. Teme koje su obrađivane su (ideja,proizvod/usluga, tržište, izlazak na tržište, proizvodnja i resursi, prodaja, promocija i finasije). O tome šta su naučile trebalo bi one da govore. Ono što bih ja izdvojila, a za šta „imam dokaze“ jeste da su savladale način kako se razrađuje ideja u poslovni plan i znam da bi one mogle sada tako bilo koju ideju da razrade. Mislim da su savladale i biznis razmišljanje kao i da je jako važno da budu realne u pogledu svih troškova, da ne zaborave svoju platu i na kraju – da ne zaborave da je jako važno gde im je srce – odnosno šta one stvarno žele.

Koji su to izazovi sa kojima ste se suočavali u radu na projektu „ONAsnaživanje“?

Svaki projekat ima svoje izazove, a svi mi koji smo bili uključeni smo dovoljno otvoreni da priznamo da smo izučili školu o tome kako bi trebalo drugi put ako ga bude. Najveći izazov iz mog ugla je bio postići jednak stepen razumevanja sa drugim uključenim akterima, institucijama i civilnim sektorom oko formiranja socijalnog biznisa, o brzini kojom moraju da se donose odluke kao i činjenici da je biznis “organizam za sebe”, da mora da deluje samostalno iako u sinergiji sa okruženjem a pre svega sa lokalnom zajednicom (i sa Centrom za socijalni rad/Sigurnom kućom) u čijem se dvorištu nalazi. Tako da je prvi izazov bio ko o čemu odlučuje, i ko preuzima odgovornost za dobre, ali i manje dobre odluke.

„Dobra bašta“ je praktično imala jako dobre startne uslove da se razvija – potrebne osnovne resurse, i tim koji radi na njenom razvoju, ali ispostavilo se da to nije sasvim dovoljno. Osim resursa potrebno je i dobro okruženje koje je u ovom slučaju bilo to mikro okruženje gde se „Dobra bašta“ nalazi. Hod kojim institucije odlučuju je lagana šetnja, a za biznis pa i socijalni je često potreban sprint. I to oko jednostavnih stvari kao što su organizacija proizvodnje, transporta proizvoda, korišćenje prostora, organizacija prodaje i pakovanja, itd. – znači oko stvari koje moraju da budu kao podmazane da bi na kraju postigli dobar rezultat.

Mislim da je za sve socijalne biznise u Srbiji izazov da shvate da socijalni biznis i njegovo formiranje nisu projekat koji ima početak i kraj već proces u kojem se stvari neprestano menjaju i traže reakciju koja možda nije predviđena projektnim predlogom. I najvažnije, da kada se projekat unutar kojeg je preduzeće nastalo završi – socijalni biznis nastavi da živi. U tom smislu je ključno – a čija je sada to odgovornost i kako ćemo ako nas je više uključenih podeliti uloge. A važno je – radi se o ženama koje su imale iskustvo nasilja zbog kojih je ideja formiranja „Dobre bašte“ – edukativno proizvodnog centra i nastala.

Možete li navesti primer uspešnog socijalnog biznisa, koji može poslužiti kao uzor budućim preduzetnicima/cama?

Za sada najbolji primer mi je „Bejgl/Bagel“ iz Beograda www.bagel.rs. Biznis je osnovala NVO Atina – organizacija koja se 2003. godine zalaže za prava žrtava trgovine ljudima i drugih vidova iskorišćavanja, sa ciljem da unapredi održivost svojih programa. „Bejgl/Bagel“ nudi na tržištu nešto što neko želi, i što je više njih spremno da kupi, a gde nema još uvek konkurencije. Prepoznale su prostor na tržištu. Napravile su koncept tako da mogu da pokrivaju svoje troškove i ostvare zaradu. Dobro su odmerile svoje snage i vešte su u proizvodnji, imaju standard kojeg se drže. Održivost je ugrađena u sam plan. Komunciraju na dobar način svoje društvene ciljeve.

Idite, probajte, uverićete se same/sami.

Razgovarala: Danijela Pejatović