Jedna od pet žena u Srbiji finansijski potpuno zavisi od svog partnera, a značajan deo njih se našlo u situaciji da moli za novac, za svoje potrebe ili da se bez njihovog znanja donose važne finansijske odluke.
Ovaj oblik nasilja u partnerskim i porodičnim odnosima nazivamo ekonomsko nasilje i najčešće je osnov za druge oblike nasilja te razlog zbog kojeg žrtve nisu u stanju da napuste partnera koji ih zlostavlja i ostvare svoja prava. Iako je učestali problem, o ekonomskom nasilju javnost nije dovoljno informisana, a i zakonodavstvo propušta da ga striktno navede u Krivičnom i Porodičnom zakoniku. Uvođenje ekonomskog nasilja u ove zakone bio bi osnov za rešavanje navedenog problema koji je jedan od najčešćih prepreka žrtvama nasilja da napuste partnera.
Da bismo se borili protiv ekonomskog nasilja bitno je znati koje oblike nasilja ono podrazumeva:
- trošenje novca isključivo za svoje potrebe;
- neispunjavanje zakonske obaveze izdržavanja članova porodice;
- nasilno oduzimanje novca, vrednih stvari i druge imovine;
- kontrolisanje zarade i drugih primanja;
- zabrana partneru da raspolaže sopstvenim ili zajedničkim prihodima;
- zabrana zapošljavanja.
Usled pretrpljenog ekonomskog nasilja, koje je često povezano i sa psihičkim zlostavljanjem, žrtva nije u stanju da napusti nasilnika i osamostali se u ekonomskom smislu. Zbog nedostatka finansijskih sredstava neophodnih za pokretanje skupe procedure podele imovine, u velikom broju slučajeva žrtve ne mogu ostvariti svoja prava. Odsustvo besplatne pravne pomoći takođe je veliki problem pri ostvarivanju prava i zaštiti od nasilja. Usled ovih razloga žrtve najčešće ostaju bez dela imovine koje im pripada.
U Srbiji je ekonomsko nasilje najčešće prikriveno ostalim oblicima nasilja te kao takvo postaje vidljivo tek nakon izlaska ili pokazane spremnosti za izlazak iz nasilnog odnosa. Izlazak iz takve zajednice je ličan i emotivan proces koji iziskuje mnogo hrabrosti i spremnost za bitku za sopstvenu samostalnost. On je dodatno otežan dugogodišnjom izolacijom i profesionalnom neaktivnošću. Žene i deca koji žive u ovakvim zajednicama izloženi su nezdravom pritisku koji često dovodi do zdravstvenih problema (visok krvni pritisak, šećer, problemi sa štitnom žlezdom itd.).