“Udruživanje je zakon života na kome se temelji svekoliki napredak”, bilo je geslo zadrugara, ispisano na jednom zadružnom domu tridesetih godina prošlog veka u Srbiji.
Ovo geslo bi se moglo primeniti i danas – i pojedinci, i pravna lica lakše će ostvariti postavljene ciljeve i postići poslovne, ali i druge uspehe ukoliko između njih postoji saradnja i(li) neki oblik udruživanja.
U zavisnosti od delatnosti i oblasti poslovanja, postoje različiti tipovi udruživanja. U tekstu koji sledi predstavljamo neke od najčešćih.
Udruženje građana je dobrovoljna, neprofitna i nevladina organizacija koju koju mogu osnovati najmanje tri lica – fizička ili pravna. Udruženje građana osniva se radi ostvarivanja nekog zajedničkog ili opšteg cilja i interesa. Postupkak osnivanja i funkcionisanja udruženja građana koji Zakon o udruženjima Srbije.
Najveći broj nevladinih organizacija u Srbiji funkcionišu kao udruženja. Rad udruženja finansira se putem donatorstava i sponzorstava. Postoji veliki broj fondova koji izdvaja sredstva za projekte čijom realizacijom različita udruženja građana obezbeđuju održivost i ostvarivanje svojih ciljeva.
Sledeći tip udruživanja je zadruga Zadruga je dobrovoljno, otvoreno i nezavisno udruženje pravnih i(li) fizičkih lica. Model zadrugarstva nastao je u Engleskoj, u 19. veku. U Srbiji je bio popularan krajem 19. i do četrdesetih godina 20. veka. Nakon toga, do početka 90-tih godina vladalo je zatišje kada je zadružno udruživanje u pitanju. Danas ono postoji, uglavnom kada su poljoprivredni i agrarni sektor u pitanju, ali, prema rečima stručnjaka iz ove oblasti, potrebno je unaprediti zakonske modele i uslove poslovanja da bi ovaj model uspešno funkcionisao. Samo neke od prednosti zadružnog modela poslovanja su: mogućnost zajedničkih investicijskih aktivnosti, zajednička prezentacija proizvoda i mogućnost za zejedničko ostvarivanje i ravnomernu raspodelu profita.
Na ovim prostorima relativno nov, ali u praksi uspešan model udruživanja predstavljaju klasteri. U Srbiji, klaster može biti osnovan kao udruženje građana, ili kao d.o.o. Klaster predstavlja udruživanje srodnih preduzeća, preduzetnika, potpornih institucija (koje su uglavnom iz vladinog sektora) i naučno – obrazovnih institucija iz jedne privredne grane. Osnovni ciljevi svih pravnih lica udruženih u klaster povećanje konkurentnosti, povećavanje produktivnosti i brži proces inovacija. Klaster svojim članicama obezbeđuje zajedničku promociju, bolje pozicioniranje na tržištu i umrežavanje. Za Klastere je takođe otvoren veliki broj fondova, pa svoje aktivnosti mogu finansirati i kroz različite projekte.
Kada je u pitanju udruživanje preduzeća, jedan od najčešćih vidova je kartel. Kartele najčešće formiraju mala preduzeća, u cilju zaštite od monopola i konkurencije velikih preduzeća. Postoje karteli cena, karteli područja i karteli kvota proizvodnje.
Još jedan vid udruživanja preduzeća je koncern. Koncern je složeno preduzeće, u čijem sastavu se nalaze pojedine kompanije, koje stupanjem u ovaj organizacioni oblik zadržavaju svoju pravnu samostalnost.
Na kraju bismo pomenuli franšizu. Franšiza nije klasično udruživanje, već mogućnost da sopstveni posao vodite pod poznatim brendom. Najpoznatiji primer franšiznog poslovanja je McDonalds. U Srbiji bismo, kao primer dobre franšize, izdvojili Bio Idea sapune.