Intervju: Snežana Ivanović, autorka knjige „Kako do posla”, direktorka i vlasnica Edukativnog marketing centra u Kragujevcu, predavač i kreator mnogobrojnih seminara
Priručnik “Život je lep – Uputstvo za upotrebu – Kako do posla”, čita se u dahu, ali spada u onu vrstu štiva kojem uvek, nebrojano puta, možemo da se vraćamo i pronalazimo nove savete, znanja i iskustva. Snežana otvara čitav novi svet mogućnosti, koji nam je na dohvat ruke, a koji život može učiniti daleko kvalitetnijim.
Otkud ideja i inspiracija za pisanje ove knjige?
S obzirom na činjenicu da u okviru firme imamo sektor „marketinga i štampe“ , glavni klijenti su nam vlasnici malih i srednjih preduzeća. Shvatila sam, da većina njih uporno traga za kvalitetnim kadrovima. Ako ovu činjenicu uporedimo sa onom da dosta ljudi traži posao, dolazimo do zaključka da je do posla moguće doći, ma koliko to nestvarno izgledalo u prvi mah. Kroz razgovore sa preduzetnicima i (ne)zaposlenima, shvatila sam da oni na neki čudan način samo govore “drugačijim jezikom”. Tako, osobe koje imaju problema u traženju posla, ne umeju na pravi način da se predstave poslodavcima, dok sa druge strane ponekad poslodavci ne umeju na adekvatan način da saopšte šta tačno očekuju od zaposlenih, a da ih pritom oni u potpunosti razumeju. Iz mog iskustva, dosta stvari se propusti (bilo da se kaže ili uradi) samo zato što se „podrazumeva“. Tako u izvesnom smislu, niko nije spreman da započne sa “davanjem”, koje je veoma važno, ako želimo da nešto dobijemo. Sa jedne strane recimo, zaposleni očekuju veću platu, a poslodavci bolje rezultate. Zaposleni nisu motivisani da bolje rade jer nisu zadovoljni zaradom, dok poslodavci nemaju nameru da daju povišicu dok ne dobiju bolje angažovanje. Na neki način se svi nalaze u začaranom krugu. Nekako u isto vreme je krenula odlična saradnja sa udruženjima, koja su me zamolila da za njihove članove organizujem predavanja, pa su krenule radionice na temu “Kako do posla”. Počeli smo sa seminarima: “Jačanje samopouzdanja”, “Predstavljanje”, “Prodaja”, “Postanite nezamenljivi”, “Kako do veće plate”… Ovo je bila idealna prilika da svoja istraživanja prenesem na polaznike i sagledam kakva će iskustva oni imati. Radionice su imale odlične rezultate i tako sam osmislila i krenula sa kompletnim programom pod nazivom “Kako do posla” koji je trajao nekih 30-ak časova. Ono što se dogodilo nakon njih, mi je dalo snagu i samopouzdanje, da napišem knjigu, jer se ispostavilo da čitava ova priča ima smisao i da je vredi podeliti sa drugima. Naime, osobe koje su prošle obuku uspele su da pronađu posao veoma brzo, ali i da napreduju i dođu do veće plate.
Nezaposlenost je jedan od najvećih problema danas i zaista je potrebno izboriti se za svoje mesto pod suncem. Izaći na kraj sa problemima, koliko god možemo, je svakako veliki uspeh. Vredi se potruditi, jer “svetlo na kraju tunela” ne donosi samo svetlost, već i jedan čaroban i prelep život i svet, koji ćemo imati priliku da otkrijemo.
Šta ćemo saznati kada pročitamo knjigu?
Potrudila sam se da predstavim kompletan put traženja posla, ali na jedan drugačiji način, od ustaljenog. Na prvom mestu sam postavila ono najvažnije – “upoznavanje sebe”, što nekako svi zaobiđemo. Kada sasvim dobro upoznamo sebe, lako ćemo otkriti koji su to poslovi koje bismo voleli da radimo. Ovo je veoma važno, jer kada radimo posao koji volimo, tada dajemo maksimum! Činimo svoj život srećnijim i ispunjenijim, a usrećujemo i ljude oko sebe jer širimo pozitivnu energiju, (a ona se mnogo brže širi nego negativna) i onda ono najvažnije, tada to više nije posao, već postaje uživanje! U knjizi je i deo vezan za ustaljene strahove koje imaju ljudi koji traže posao, pa razbijamo predrasude na ovu temu. Kada odaberemo zanimanje, slede načini na koje možemo tražiti posao. Iako deluje da postoji samo jedan, u stvari nije tako, postoji mnogo više i načina i prilika. Tu su i smernice: kako napisati CV, Motivaciono pismo, jačanje samopouzdanja i predstavljanje kao i pripreme za razgovor sa poslodavcem. Prečešljala sam sve do najsitnijih detalja: Od toga kako se obući, do toga koja pitanja postaviti poslodavcu. Tu su i saveti kako se pripremiti za prvi radni dan, ali i kako dalje nastaviti sa radom, kako se ponašati na radnom mestu, šta raditi da biste dali rezultate, pa sve do napredovanja u karijeri i onoga što je svima najinteresantnije – kako do veće plate. Kroz knjigu se nalazi niz vežbi, koje bi trebalo da pomognu da čitaoci (ili polaznici seminara) lakše dođu do posla. Pored svega toga, imaće priliku da pročitaju i niz iskustava koje su imali ljudi, manje ili više poznatih široj javnosti. Takođe, čitaoci dobijaju i dodatak u kome sam se dotakla: poslovnog bontona, planiranja, šta poslodavci najviše zameraju zaposlenima… Tu je i par saveta o pokretanju sopstvenog biznisa, „novi poslovi“ koji mogu biti interesantni posebno poznavaocima IT tehnologija, freelance poslovi, zarada putem youtube, mogućnost pokretanja franšize, prodaja, MLM, neizbežne teme kao što su: šta u slučaju otkaza ili kada je vreme da damo otkaz i slično… Uz knjigu ide i Sveska uspeha koja olakšava vežbe koje se postavljaju kroz knjigu, kao i dva dela u okviru nje: Traženje posla i Na razgovoru za posao. Sve ovo bi trebalo da olakša put do zaposlenja.
Zaista sam se potrudila da odgovorim na sva pitanja na koja nailazi jedna osoba koja se hvata u koštac sa ovim pitanjem/problemom, uz težnju da se ništa ne “podrazumeva” već sam se potrudila da obratim pažnju na svaki detalj.
Po čemu se priručnik “Život je lep – Uputstvo za upotrebu – Kako do posla“ razlikuje od sličnih štiva?
Ovde je potpuno preokrenut način, ali i sam pristup traženju posla. U centar zbivanja je postavljen pojedinac, koji ima za cilj da izvuče ono najbolje iz sebe i radi na tome. Osnažujem ih da iskoriste sve svoje talente i potencijale najbolje što umeju i mogu. Ovde nije cilj naći bilo kakav posao! Ovde je prvenstveni cilj da nam život bude lep, a to ćemo uspeti samo ako uz sebe imamo osobu koju volimo i poštujemo (i koja nas voli i poštuje) i ako radimo ono što volimo i što nas ispunjava. Tako je naš prvi zadatak da dobro upoznamo sebe (sa ozbiljnim razlogom je čitava trećina knjige posvećena tome). Potrebno je, dakle, da spoznamo koje su naše najbolje osobine, šta okolina vidi kao naše potencijale, koji su naši talenti, u čemu smo zaista dobri i tada da se trudimo da radimo na svojim kvalitetima. Često se događa da se u stvari dodvoravamo drugima, pokušavamo da im se dopadnemo, da se predstavimo u drugačijem svetlu. Smatramo da bi “neki drugi mi” bili bolji i uspešniji. Činjenica je da sve što je potrebno je da budemo “mi”, baš takvi kakvi jesmo, sa svim vrlinama i manama, ali uvek u najboljem mogućem izdanju, sa težnjom da iz dana u dan budemo sve bolji i bolji. Važnije je raditi na sopstvenim kvalitetima, razvijati sopstvene talente i raditi na onome što nam leži, kako bismo izvukli maksimum iz sebe, umesto da pokušavamo da budemo “neko drugi” i tako trošimo energiju, pokušavajući od sebe da napravimo nešto što nismo. Onog momenta kada shvatimo da smo mi idealni, za „neku“ osobu, za „nekog“ poslodavca, za „neke“ prijatelje, nećemo uzalud trošiti svoj život pokušavajući da se “uglavimo” tamo gde nam nije mesto.
Tek kada otkrijemo, kakvi smo mi zapravo, šta volimo i šta nam „leži“, na osnovu svega toga se bira poslodavac, a na osnovu svega toga se piše CV, motivaciono pismo i kreće se u potragu za poslom. Ovde se ne zadržavamo, jer je pored pronalaženja posla podjednako važno da se osetimo korisnim i vrednim, a to dobijamo kada budemo pohvaljeni za svoj rad. Nakon toga sledi nadogradnja da se trudimo da budemo najbolji mogući i priznati i cenjeni u svojoj struci. Tada sve kockice dolaze na svoje mesto i mi možemo sa sigurnošću reći da smo srećni i zadovoljni i da je naš život lep.
Danas kada je teško doći do zaposlenja, više nije dovoljno samo konkurisati za posao i očekivati da nas neko pozove, potrebno je sa pažnjom pristupiti pronalaženju posla. Prema nekim nezvaničnim podacima, kada se raspiše oglas za posao, poslodavac u proseku dobije oko 200 CV-a. Za neke “bolje stojeće firme”, posebno ako je poznato da je tu i plata “solidna”, ovaj broj bude i znatno veći, pa nekada pristigne i na hiljade. Ovaj podatak govori da je potrebno ozbiljno se posvetiti pisanju biografije, ako želite da dođete do zaposlenja. Kada postoji veliki izbor, biraju se najbolji kadrovi, pa ponekad vas odbiju jer se niste predstavili u punom svetlu, iako možete biti idealni za to radno mesto. Kada vas prime na posao, to nije garancija da ćete na njemu i ostati. Danas se traže kvalitetni kadrovi, pa sam jedan deo priručnika posvetila i samom ponašanju na poslu, kako biste i zadržali svoje radno mesto. Nije važno samo odlaziti na posao da biste “bili na broju”, potrebno je i davati dobre rezultate. Uz dobre rezultate, ima mesta i za napredovanje u karijeri, ali i za ono što je svima važno – da dođe do veće plate. Ako ništa od toga ne uspe, a vi zaista imate potencijala, možete pokrenuti sopstveni biznis, mnogi su tek na ovaj način uspeli. Neke primere sam navela u knjizi kao na primer vlasnike Googla Sergeja Brina i Lari Pejdža, Soićiro Hondu ali i mnoge druge… Ponekad su vrata zatvorena, samo da biste lakše pronašli svoj put koji može biti mnogo bolji.
Kome je knjiga prvenstveno namenjena?
Na prvom mestu je namenjana osobama koje traže posao. Zatim na drugom mestu onima koji nisu zadovoljni svojom trenutnom pozicijom i veruju da mogu više i bolje. Potrudila sam se da priručnik obiluje pozitivnim primerima, da uspe da motiviše čitaoce. Čitajući ga, shvatićete kako je reč nemoguće, samo bezvredna reč koja silom prilika mora da stoji u rečniku, jer ništa nije nemoguće. Među dosadašnjim čitaocima bilo je i dosta osoba koje imaju svoja radna mesta i zadovoljni su poslom koji obavljaju, privatnika, pa i penzionera. Raduje me činjenica da su svi oni rekli da su pronašli nešto interesantno za sebe i da je ne treba svrstavati u literaturu koja može biti od koristi samo onima koji traže posao, već svima koji žele da rade na sebi, jedna čitateljka je jako lepo prokomentarisala suštinu: “kada nemam šta da radim, ja radim na sebi”. Tako, moglo bi se reći da je na neki način univerzalna. Iako je u osnovi namenjena ljudima koji traže posao, a do sada nisu imali “sreće” da ga pronađu. Volim u šali da kažem: „Dosta ste se oslanjali na sreću, sada je vreme da primenite znanje :)“
Postoji li univerzalna formula za zaposlenje?
Svako od nas je jedinstven i poseban, isto tako i poslodavci i radno okruženje, pa u tom smislu neka univerzalna formula ne postoji. Sve se razlikuje, ma koliko sličnosti imalo. Ono što je korisno nekom poslodavcu ne znači da važi za svakoga, zato na nekim poslovima budemo najbolji, dok nas neki drugi poslodavci smatraju neadekvatnim. Svaki poslodavac je priča za sebe i svaki od njih ima neke svoje kriterijume koje ceni i poštuje kod zaposlenih isto kao i sam posao i radno okruženje. Međutim, univerzalno bi bilo da je krajnje vreme da se ne dodvoravamo drugima već da više pažnje obratimo na sebe. Svakako, nekakav kompromis mora da postoji, jer ne postoje idealni uslovi ni života ni rada. Ali je veoma bitno da ne prelazimo preko nekih stvari koje nam zaista smetaju, ako je za vas okruženje loše, promenite ga. Najvažnije je da se trudite da vam život bude lep. Svakako ćete nailaziti na probleme, ali mora da postoji volja i poštovanje među saradnicima da se razmirice „izglade“. Ono što je najbitnije je da tražimo posao u kojem ćemo uživati i biti srećni zato što radimo. Samo radom možemo doći do ispunjenja. Ako pokušavamo da se dopadnemo drugima, pa i poslodavcu, velike su šanse da se nećemo složiti. Stoga je najvažnije da budemo ono što jesmo, ali u najboljem mogućem izdanju i upravo takvi kavi jesmo nekom poslodavcu ćemo biti važni, pa je bitnije da pronađemo takvog poslodavca, umesto da biramo bilo kakvog. Najvažnije je da ne pristajemo da radimo bilo gde, jer taj put ne vodi daleko, već da uživamo u poslu i zaista budemo srećni što možemo uticati na tok civilizacije (ma kako nam to nestvarno zvučalo iz ove perspektive).
Da li je u današnje vreme moguće birati posao/poslodavca?
Mislim da jeste, iako možda ne zvuči tako. Kako ja to posmatram iz “drugog ugla”. Ako se odlučimo, da iz bilo kog razloga, radimo posao koji ne volimo, nismo samo mi nezadovoljni. Na taj način smo “unesrećili” najmanje četiri osobe. Koje? Prva osoba koja je “nesrećna” smo mi (što je ujedno i najvažnije). Druga osoba je naš poslodavac, jer svakako nećemo biti u prilici da obavljamo posao onako dobro, kao što bismo ga obavljali da zaista uživamo u njemu. Treća osoba koju smo unesrećili je osoba koja priželjkuje to radno mesto i nema šta ne bi dala da dođe do tog zaposlenja i na taj način obavlja posao u kojem uživa. Time je možda i ona sama osuđena da izabere neki drugi posao u kome ne uživa pa je unesrećila i svog poslodavca. I četvrta osoba (ili osobe) su ponekad i naši saradnici na radnom mestu, koji zbog našeg “(ne)rada” ili lošeg rada ili našeg eventualnog “neznanja” moraju da obavljaju duplo više posla i/ili ispravljaju naše greške. (Pri tom ne mislim da išta od ovoga osoba namerno radi, već kada obavljamo poslove koje ne umemo da radimo, ne shvatamo šta se od nas očekuje ili ne možemo da uđemo u srž problema i razumemo kako ispravno uraditi, mogu se dogoditi ovakvi propusti, koji svakako nisu namerni).
Dug je proces da svako dođe do posla koji voli da radi, ali i to je moguće, što nam je potvrdio ogroman broj ljudi koji danas radi i zadovoljni su svojim radnim mestom. Za početak bilo bi sasvim dovoljno da sastavimo svoj spisak (kompletne instrukcije su u knjizi) gde bismo upitali sebe šta je to što zaista želimo da radimo, na čemu bismo bili spremni da zaista damo svoj maksimum. (Kroz knjigu/predavanja osnažujem čitaoce/polaznike, da izaberu tri zanimanja koja bi zaista voleli da rade. Tada je vreme da krenu u potragu za poslom, tako što će najpre konkurisati za zanimanja pod rednim brojem jedan, nakon toga, ako ne uspeju da pronađu posao iz te oblasti, krenu na zanimaje pod rednim brojem dva i tek na kraju pod rednim brojem tri. Da je ovo moguće, govori u prilog činjenica da su moji dosadašnji polaznici uspevali da veoma brzo pronađu posao, a mene posebno raduje da niko od njih nije stigao do posla “pod brojem dva”. Dakle, iz iskustva govorim da je moguće. Takođe, podjednako je važno i da ne konkurišemo za pozicije, ako ne želimo da radimo taj posao, ili ne poštujemo firmu koja je raspisala oglas, posebno ne, samo zato, što je raspisan “taj oglas za posao”, a nama je potreban novac.
Mi smo svakako, idealni, ali ponekad za nekog drugog poslodavca. Interesantna je priča iz knjige upravo na ovu temu. Jedna devojka je konkurisala da radi u pekari (jer je to bilo trenutno na raspolaganju). To nije završila, ali su upravo ovakva zanimanja najtraženija pa je i ona dobila priliku da radi, jer je u opisu posla bilo uslužiti mušterije (npr. dati kiflu i naplatiti je, što svakako veliki broj ljudi ume). Konkurisala je samo zato što joj je bio potreban posao i novac. Međutim njena “pasija” je bila “cveće” (iako se ni za to nije školovala, ali ima dosta osoba koje imaju ovaj talenat i bez adekvatne škole). Onog momenta kada je počela da radi uočila je da pekara, nema cveće, koje daje toplinu i “dušu” prostoriji i krenula je sa uređivanjem. Elem, nervirala je poslodavca – zato što je trošila novac, na kako je on to video bespotrebne stvari. Zatim je nervirala kolege – jer nije radila svoj posao, – ali kako je mogla, kada su joj ruke bile prljave od zemlje, pa valjda se podrazumeva da prilikom rada, posebno sa hranom, budu čiste ruke, a ne može svaki čas da ih pere. I na kraju ona je bila nezadovoljna – jer niko nije video njen trud i rad, a ona se silno trudila da klijenti uživaju u ambijentu. Pri tom je uz kritike plakala – što je ostale nerviralo, jer je stalno plače, pa niko ne sme ništa da joj kaže… (Obratite pažnju, ona ništa od ovoga nije radila namerno, – mada je iz ugla poslodavaca i kolega tako izgledalo, jer su joj u više navrata ukazali da ne obavlja svoj posao i umesto toga radi nepotrebne stvari. Jedina njena želja je bila da oplemeni prostor – što opet poslodavci i kolege nisu posmatrali kao nešto što je važno za ovaj posao. Njihov cilj je bio prodati što vše peciva, a njena želja da im pomogne da ambijent izgleda lepo. Tu su se u željama i očekivanjima mimoišli). Na moj savet da pokuša da se zaposli u cvećari odgovorila je: “Ali ni jedna nije raspisala oglas za posao”, na kraju je popustila, pokušalai zaposlila se u jednoj. E, od tog momenta njenoj sreći nije bilo kraja. Vlasnica je bila prezadovoljna jer pored cveća koje je “voli”, ono je uz nju, bivalo bujnije i kvalitetnije, pravila je odlične ikebane i cvetne dekoracije… Kasnije je vlasnici predložila da pokušaju da uređuju restorane za proslave. Pošto je imala smisla i u ovome, dobili su više poslova, a naravno da se podrazumeva da je bila adekvatno nagrađena za to. Danas je srećna i zadovoljna, dugo se zadržala na svom novom radnom mestu i svakodnevno sa osmehom odlazi na posao. Suze na radnom mestu su za nju davna prošlost.
Na žalost ovo je čest slučaj, često smo skloni da svoje kvalitete ignorišemo, a prihvatamo poslove kojima nismo zadovoljni. Naravoučenije! Razmislite, možda ste vi zaista odlični, ali za nekog drugog poslodavca. Kada volite posao, imate inspiraciju da ga radite, dolazite na ideje kako poboljšati poslovanje i sve to se cenii na kraju bude nagrađeno.
Koji savet biste dali ženama koje su u riziku od ekonomskog nasilja ili su preživele isto?
Na prvom mestu je najvažnije da osoba želi da pomogne sama sebi. To je osnova, kada sama odluči da želi da izađe iz nekog problema, i radi na tome, tada može pronaći rešenje. Mnogo važnije, tek tada joj i ostali iz okruženja mogu pomoći. Na drugom mestu je veoma važno da postanu svesne da su osobe koje zaista vrede i opet jako važno da nauče da cene i poštuju sebe. Često čujemo onu dobro poznatu: da svi mi imamo mane i da ne postoji čovek bez “greha”. Što je svakako tačno, svi smo mi sasvim dovoljno nesavršeni, što je odlično, jer nam ta činjenica ne daje pravo da kritikujemo ili omalovažavamo druge ljude. Ali ono što ja redovno ističem i mislim da je jako važno, to je da ne postoji osoba bez “dobrih dela”! Svako od nas je više puta u životu učinio nešto zaista sjajno, nekoga je usrećio ili nekome olakšao život. Sasvim je dovoljno na svetu osoba koje potenciraju negativno, traže “dlaku u jajetu” i naglašavaju naše propuste. Pravi je trenutak da počnemo da posmatramo ono pozitivno u sebi i drugima, da ističemo dobre rezultate, uspehe i hvalimo ljude oko sebe. Tek na taj način će i drugi početi da nas posmatraju iz drugog, pozitivnijeg ugla i da i nas hvale. Veoma je važno da prilikom pohvala budemo zaista iskreni u tome. Ne da kažemo lepe reči, tek da bismo ih rekli, već da zaista mislimo to što izgovorimo. Tako privlačimo pozitivna i lepa događanja u svoj život. Zatim je važno da pronađu pomoć. Na većinu vrata je potrebno „pokucti“ da bi se otvorila. Bitno je i da se okruže pozitivnim ljudima, čije mišljenje cene i poštuju, a da se klone osoba koje ih omalovažavaju ili čine i nešto gore. Iako je čitav proces poprilično težak, veoma je važno da postanu svesni činjenice da je moguć. Možda je potrebno vreme, ali volim da kažem da ako postoji samo jedna osoba na kugli zemaljskoj kojoj je bilo šta uspelo, do čega je i nama stalo, uspeće i nama. Ako smo i sami u životu bilo šta uspeli da uradimo uspećemo opet, mnogo toga i mnogo više, ali je najbitnije pokrenuti se. Za sve je potrebno vreme i rad ali svakako vredi pokušati. Još bolje, pokušajte već danas – i rezultati će biti mnogo bolji nego što očekujete.